Општина Дрвар

О Дрвару

Општина Дрвар, смјештена на надморској висини од 400 – 1962 м, омеђена планинама Осјеченицом, Клековачом, Вијенцем, Шатором и Јадовником чије су надморске висине од 1100 м до 1962 м, има претежно умјерено – континенталну климу са дугим сњежним периодом (од октобра до априла) и преко 68% површине под шумама. Нема добар геостратешки положај и лоше је повезан са општинама у окружењу. Простире се на 589,3 км2, а броји према задњем попису из 2013. године 7036 становника.

Поред богатства шумама богата је водним ресурсом гдје је највећи водоток ријека Унац (око 63 км) који је, међутим, задњих година угрожен прекомјерном сјечом шуме. Од минералних сировина забиљежено је да постоје недовољно испитана налазишта руде угљена лигнита, а евентуално других сировина није познато. Међутим, бројним историјским догађајима, нарочито НОР-ом, када је познати Десант на Дрвар означио овај град као град херој, те природним потенцијалима, посебно у дрењини која је специфична за дрварско подручје, Дрвар може креирати своју препознатљивост, а на бази потенцијала шумарства и људских ресурса свој развој.

Кључне историјске чињенице

Drvar se, kao gradsko naselje, počeo razvijati krajem 19. i početkom 20. vijeka sa razvojem industrije. Međutim, šire područje doline Unca bilo je naseljeno još u starom vijeku. Zahvaljujući šumskom bogatstvu i kvalitetnom drvetu privlači investitore i pod austrougarskom vlašću postaje pravo industrijsko mjesto. Bavarski industrijalac Oto Štambajz zakupio je pravo na eksploataciju šuma u području planinskih masiva Klekovače, Lunjevače, Srnetice i Osječenice, te 1900. godine počinje eksploataciju i preradu. Već naredne godine Drvar je imao 2800 zaposlenih radnika.

Kroz istoriju Drvara zapisane su brojne bune, ustanci i borbe. U vremenu turske okupacije BiH, jedan od najčuvenijih događaja je slavni ustanak u Bosni, koji je trajao od 1876-1878. godine. Ključne bitke su vođene na zapadu Bosanske krajine, između ostalog i u drvarskom kraju i u njegovoj široj okolini. Iz pomenutog sukoba izdvaja se ime čuvenog ustanika Goluba Babića.

Slobodarske težnje naroda Drvara su doživjele kulminaciju 27. jula 1941. godine kada su započeli višegodišnju borbu protiv stranih i domaćih okupatora i taj datum se dugi niz godina obilježavao kao Dan ustanka naroda BiH.

25. maj 1944. godine će ostati zapisan kao jedan od najznačajnijih datuma. Tog dana je njemačka vojska izvela vazdušni desant na Drvar, nazvan “Konjićev skok”. O hrabrosti Drvarčana tog dana, a i za vrijeme cijele narodnooslobodilačke borbe u Drugom svjetskom ratu, govorio je i sam Josip Broz Tito. On je 2. juna 1974. godine ovaj grad odlikovao Ordenom narodnog heroja rekavši: “… To je zbilja grad heroj…”.

Period rata 1992-1995. godine na prostorima bivše SFRJ ostavio je velike posljedice na Drvar, kako teritorijalno oduzimanjem skoro 38% teritorije, tako i na stanovništvo, koje je komplet izbjeglo iz svojih domova po cijelom svijetu.

Географско-комуникацијске карактеристике, природне одлике и ресурси подручја

Општина Дрвар налази се у западном дијелу Федерације Босне и Херцеговине, у Кантону 10. Укупна површина општине данас је око 589,3 км2. Граничи са општинама: Босанско Грахово, Гламоч, Босански Петровац, Бихаћ, Дринић и Источни Дрвар.

Дрвар лежи у котлини југоисточног дијела Босанске Крајине, између планина Осјеченице, Клековаче, Вијенца и Шатора, а са југоисточне стране граница се протеже од Шатора преко Јадовника, Уилице и спушта се на Липови врх и ријеку Уну. Надморска висина подручја општине Дрвар се креће између 400 до 1962 м. Главна осовина простора је долина ријеке Унац и има надморску висину од 400 до 600 м, док околни планински масиви Осјеченице, Клековаче, Луњеваче, Шатора и Јадовника прелазе висине од 1100 – 1962 метара.

Геолошка грађа подручја припада крашкој регији у којој доминирају кречњаци и доломити, а у котлинама језерски седименти. Клима на подручју општине Дрвар је умјерено континентална. Вегетациони период траје од априла до новембра на вишим, а од марта до новембра на нижим теренима. Максималне апсолутне годишње температуре су 38.4 ºС, а минималне -27.2 ºС. Годишње количине падавина су 1108 л/м2, а максимална висина сњежног покривача је 89 цм, с тим да се сњежне падавине у току године јављају у периоду од октобра до априла. Чести су вјетрови из правца сјевера, југа и сјеверозапада. У погледу саобраћајних веза подручје општине Дрвар је слабо повезано са осталим дијеловима региона. Дрвар се налази на путном правцу према средњем Јадрану. Јужно од Дрвара, преко Книна па до Шибеника има 120 км. Сјеверно преко Босанског Петровца до Бихаћа има 80 км, а до Бања Луке (преко Мањаче) 125 км.

Географски положај општине Дрвар у простору Босне и Херцеговине

На подручју општине Дрвар од природних ресурса на првом мјесту је шумско богатство на којем је и базиран развој Дрвара као центра шумарства и дрвне индустрије. Преко 60 % укупне територије општине обрасло је високим четинарским и листопадним шумама. Такође, битно је истаћи да територија општине Дрвар располаже са око 50.000 родних стабала дрењића (самоникли и узгојни облик – старости од 7 до преко 100 година), што представља доминантан аутохтон природни ресурс овог подручја.  Подручје Дрвара богато је извориштима воде. Ријека Унац ради одређених поремећаја изазваних првенствено непланском сјечом шума, сведена је на ниво потока, али су и даље значајна изворишта у зони сјевероисточних падина масива Шатора и Јадовника, одакле извире велики број мањих и већих врела.

Унац је осовина општине у смислу природних услова, најдужи је водоток Кантона  10, а протеже се правцем југоисток-севјерозапад. Значајније притоке Унца су: Гудаја, Љесковица, Висућица, Дробњак, Басташица и Дрвара. Ријека Унац извире испод планине Шатор на 876 м надморске висине. Након тока од 62,35 км улијева се у Уну низводно од седрених слапова код Мартин Брода, на 310 м/н.в. 466 м разлике у висини сврстава је у ријеку са планинско – брдским обиљежјима. Водом је пуни на десетине притока и врела, нарочито у горњем току. Поред ријеке Унац на подручју општине Дрвар као значајнији хидрографски објекти постоје још три језера, једно природно и два вјештачка језера: Басташко врело као природни феномен, језеро у Жупи и филтери у Бастасима (оба изграђена за потребе фабрике целулозе). Већина извора у општини Дрвар је на лијевој страни тока Унца, испод падина Шатора и Јадовника. Најзначајнији извори у овој општини су Точкови, Јаре, Радуклија и Басташко врело.

На подручју Дрварске котлине постоје недовољно испитана налазишта руде угљена лигнита, чија експлоатација је обустављена 50-их година 20. вијека.

КОНТАКТ

Титова бр 1, 80260 Дрвар

Телефон: +387 34 819 001

Факс: +387 34 819 001

е-пошта: opcina.drvar@tel.net.ba