Историјат економског развоја општине Дрвар

Дрвар је у периоду између 1945 и 1991. године постао једна од најразвијенијих општина у БиХ. Дрвопрерађивачка индустрија је брзо расла у овом периоду, а локално становништво је и данас познато по својој стручности у овој грани индустрије. Због доступности шумског богатства као и стручности у преради дрвета ова грана индустрије је била носилац развоја општине. Поред дрвопрерађивачке индустрије развијале су се и друге гране индустрије као што су текстилна, машинска, фабрика папира, као и друге гране индустрије.

Од укупно 5700 запослених, у РО “ГРМЕЧ” (дрвопрерађивачка индустрија) је радило 3500 становника, а РО “ПАПИР” (прерада целулозе и папира) је запошљавао 680 становника. Остала привредна и непривредна предузећа у којима су становници били запослени су: РО “ЈУГОТУРБИНА”, РО “ТВОРНИЦА ТЕПИХА”, РО УНИС”, ТП “25 МАЈ”, РО “ПРОГРЕС”, РО “АУТОСАОБРАЋАЈ”, РО “ЈАДРАН”, РО “АУТОПРЕВОЗ”, РО “КОМУНАЛИЈЕ”, РО ПТТ ДРВАР, РО “ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА”, ТП “ПРЕХРАНА”, ТС “110 КW”, Раднички Дом, Библиотека, Радио Дрвар, МЦ “ДРВАР”, Апотека, СШЦ, ОШ, те остали органи управе, безбједности и заштите становништва.

Деведесетих година двадесетог вијека долази до великих како друштвених тако и економских промјена на просторима тадашње СФРЈ када је започела приватизација предузећа која су до тада била у власништву државе.

Приватизација је у Дрвару проведена у неколико фаза. Прва фаза је била такозвана “Марковићева приватизација“ из 1990. и 1991. године која је само дјелимично завршена. Бивши радници предузећа су сматрали да су пуноправно купили дионице, иако ово касније није потврдио суд у Бихаћу. Друга фаза приватизације је у ствари била „докапитализација“ из 1996. године коју је спровела Агенција за развој и реконструкцију тадашње Херцег-Босне из Мостара. Трећа фаза је такозвана мала приватизација. Као и у остатку земље, приватизација у Дрвару је подијељена на тзв.’’велику’’ и ’’малу’’. Дрвар је специфичан по томе што овдје заправо никад није ни дошло до велике приватизације. Умјесто тога, 1995. и 1996. године већина индустрије је обједињена у једно предузеће. Негдје  у исто вријеме, Финвест ЦОРП из Хрватске се појавио у Дрвару и заједно са тек основаним државним предузећем, основао Финвест Дрвар. Државни удио у овом новом предузећу је око 33℅, док је остатак у рукама Финвест ЦОРП-а из Републике Хрватске. Као резултат докапитализације из средине деведесетих, те приватизације државног удјела у Финвесту Дрвар из 2001. године, већину индустрије у Дрвару контролише страни власник. Од 2010. године та је фирма под ликвидацијом, односно Пореска управа је заплијенила непокретну имовину коју парцелише и продаје је на јавним продајама у сврху наплате дуга. Дефинитивно затварање погона и престанак рада Финвест-а имало је за посљедицу отпуштање великог броја радника (цца 450), што је изазвало велике социјалне проблеме и остале негативне посљедице.

Број и структуру предузећа (по гранама и величини) и предузетничких радњи

Привредни субјекти

 На подручју општине Дрвар тренутно послује осам Јавних подузећа чији су оснивачи Федерација БиХ, Кантон К-10, те Општина Дрвар, а који послују преко својих пословних јединица. Неки од  највећих Јавних подузећа која уједно и запошљавају знатан број радно способног становништва су: ШГД Херцегбосанске шуме д.о.о. Купрес – ПЈ Шумарија Дрвар, ХТ д.о.о. Мостар, ТКС Ливно ИЈТК Дрвар, ЕП ХЗХБ д.д. Мостар – ПЈ Електро Дрвар,  ЈП Комуналац Дрвар.

Поред јавних подузећа на подручју Општине Дрвар послује око 45 малих и средњих предузећа са сједиштем у општини Дрвар, те око 20 привредних друштава са сједиштем друштва изван општине Дрвар, а које послују путем својих пословних јединица чије дјелатност су најчешће везане за дрвопрерађивачку индустрију, као што је: извођење шумских радова; производња и прерада дрвних сортимената; производња резане грађе, производња огревног дрвета; производња пелета за гријање, еуропалета и сл., те разне услужне дјелатности – претежно трговина и угоститељство.

На простору општине Дрвар послује и око 90 самосталних обртника који се претежно баве самосталном пољопривредном производњом, те занатским и другим услужним дјелатностима (трговина, угоститељство и сл.).

Према подацима општинске Службе за привреду, финансије и инспекцијске послове у 2019. години број регистрованих обртника, те број правних лица регистрованих према врсти дјелатности приказан је табеларно (Табела 3).

Табела 3. Број правних лица регистрованих према врсти дјелатности 2019. године

Отварањем Пословне јединице привредног друштва „YУМЦО“ д.о.о.  Бања Лука крајем 2019. године, отвара се могућност развоја текстилне индустрије која запошљава око 80 радника, претежно женске радне снаге.

Однос пријављених и одјављених пословних јединица привредних субјеката  у периоду од 2015. до 2019. године и њихово кретање по годинама приказан је у табели 4.

Табела 4.  Однос пријављених и одјављених привредних субјеката у периоду 2015.-2019. година

Извор: Служба за привреду, финансије и инспекцијске послове, Општина Дрвар

Прерађивачка индустрија

 Дрвар је једна од најшумовитијих општина у Кантону 10 и располаже са 41.214,35 ха шумског земљишта што представља око 14,49% укупног шумског земљишта Кантона 10.  Природни ресурси тј. шуме и шумско земљиште су под ингеренцијом Кантона 10, који истим господари путем ЈП ШГД Херцегбосанске шуме д.о.о. Купрес – Шумарија Дрвар, те самим тим Општина Дрвар нема утицаја на узгој, заштиту и есплоатацију шумског богаства.

Сам географски положај Дрвара и богаство шумом као највећим природним ресурсом општине Дрвар, даје за посљедицу да се највећи број прерађивачке индустрије базира на производњи и преради дрвних сортимената, а најчешће је то извођење шумских радова, сјеча дрвета и прерада дрвних сортимената за производњу дрва за огрјев, те резане грађе као полупроизвода.

 У табели испод (Табела 5.) је приказана листа малих и средњих предузећа који се баве Извођењем шумских радова и производњом и извозом производа од дрвета са подручја општине.

Табела 5. Листа највећих произвођача и извозника производа од дрвета са дрварске општине у 2019. години

Извор: Служба за привреду, финансије и инспекцијске послове, Општина Дрвар

Поред искориштавања шумског богатства Општина Дрвар располаже још недовољно истраженим изворима обновљиве енергије (соларна енергија, енергија вјетра и сл.) као и са недовољно истраженим  локацијама рудног богатства као што су камен, боксит, лигнит.

Запосленост и просјечне плате

 У периоду од 2015. до 2019. године број запослених радника на простору општине Дрвар је у благом порасту. Знатан број радно способног становништва се бави разним гранама пољопривредне производње искључиво на породичним пољопривредним газдинствима те се и даље воде као незапослена лица.

Просјечна плата  на подручју општине Дрвар је испод просјечне плате у Федерацији Босне и Херцеговине. Кретање запослености и просјечне плате на простору општине Дрвар приказани су у табели 6.

Табела 6. Запосленост и просјечна плата на простору општине Дрвар

Извор: Федерални завод за статистику и Федерални завод за програмирање развоја

Спољнотрговинска размјена и најзначајнији извозни производи и предузећа

Најважнији асортименти од дрвета који се извозе су резана грађа и огријевно дрво. Извози се на тржиште Блиског истока и југоисточне Азије (УАЕ, Кина, Сингапур), те Европе (Аустрија, Италија и Македонија).

Табела 7. Извоз, увоз и трговински биланс роба на простору општине Дрвар

Извор:  Федерални завод за статистику и Федерални завод за програмирање развоја

Веће инвестиције у привреди

Улагање у привреду

У протеклом периоду највећа улагања у привреди су остварена кроз властита улагања привредника у изградњу нових и модернизацију постојећих производних капацитета, док су у пољопривреду улагања била кроз разне подстицаје у виду помоћи за набавку механизације, модернизације и унапређења пољопривредне производње у циљу развоја породичних пољопривредних газдинстава усмјерених на производњу здраве и еколошки прихватљиве хране.

Улагање у инфраструктуру

У периоду од 2015. до 2019. године највећа улагања у инфраструктуру на подручју општине Дрвар су била углавном кроз асфалтирање и реконструкцију постојећих градских саобраћајница, изградњу нове раскрснице у самом граду, те изградњу и реконструкцију јавне расвјете.

Економија општине Дрвар заснива се на експлоатацији шуме и интезивирању пољопривредне производње. Што се тиче шумског сектора, у истом послује петнаест до двадесет малих и средњих предузећа која се баве искориштавањем шума и примарном прерадом дрвета. На простору општине послује око стотину приватних субјеката који се баве услужним дјелатностима (трговина и угоститељство).

У приватном сектору, који се бави услужном дјелатношћу запослен је релативно мали број радника из разлога што пословни субјекти нису у могућности испуњавати своје обавезе за већи број пријављених радника. Знатан дио становништва бави се пољопривредном производњом, већином за властите потребе и остваривање додатних примања.

Једна од мјера за будући развој јесте сагледавање могућности да постојећа предузећа раде на проширењу капацитета за финалну производњу, изградњу нових производних капацитета за дораду производа и израдом предмета од дрвета; да се што већи број пољопривредних газдинстава, који се баве екстензивном пољопривредном производњом, почну бавити интензивном пољопривредном производњом те израду готових пољопривредних производа на стари традиционални начин како би на тај начин омогућили и олакшали откуп пољопривредних производа, односно створили услове за позитивно пословање, а самим тим и запошљавање нове радне снаге на газдинству; ново уређење и парцелизација општинске индустријске зоне како би се олакшало потенцијалним инвеститорима  стационирање својих производних погона.

Пољопривредни потенцијали и производи

Од укупног општинског земљишта 1/3 отпада на пољопривредно земљишто, односно 22.672 ха. Посједовна структура земљишта показује да се ради о ситним и расцјепканим посједима са ниским степеном кориштења, ниским просјечним приносима, лошом опремљености пољопривредном механизацијом као и другим репродуктивним средствима у пољопривреди, потребном радном снагом и  ниским улагањима по јединици површине.

Посједовна структура земљишта показује да су ливаде заступљене у површини од 7.310 ха, а пашњаци 11.452 ха што укупно износи 18.762 ха, што указује на чињеницу о повољним условима за развој овчарских фарми и фарми коза.Тако да су природни пашњаци и ливаде погодни за развој сточарства, односно узгој ситне и крупне стоке.

На подручју општине Дрвар имамо регистриваних  446 пољопривредних газдинстава, која броје  949 чланова. Од 949 чланова 390 су жене, а 599 мушкарци. Број особа које се искључиво баве пољопривредном производњом је 439, од тога је мушкараца 266, а жена 173.

Овдје можемо нагласити да од 446 пољопривредних газдинстава већина су некомерцијална тј. то су породична газдинства на којима се обавља пољопривредна производња и производи се искључиво за исхрану домаћинства. Имамо само 17 пољопривредних произвођача који су се регистровали као обрт и производе више за продају. Треба подстицати породична пољопривредна газдинства да се комерцијализују, а нарочито она газдинства која се баве сточарском и воћарском производњом.

Старосна структура је доста неповољна обзиром да се већина пољопривредних произвођача креће у распону од 40-65 година, те је број младих који се баве пољопривредном производњом низак.  Старосна структура носилаца и чланова пољопривредних газдинстава: број особа од 18-40 година старости – 214; број особа од 40-65 година старости – 448; број особа преко 65 година старости – 287.

Сагледавањем комплетне ситуције у пољопривреди, аграру и укупној привреди општине Дрвар, а на основу искустава из предходног периода, можемо закључити да је развој пољопривреде на истом или стагнирајућем нивоу  у односу на предходне године.

На подручју општине имамо  двије регистроване фарме – једна је фарма кока носиља а друга је фарма оваца.

У циљу интензивнијег развоја пољопривреде на подручју општине потребно је кориштење најповољнијих извора финансирања. Пољопривреда има велике шансе преко свог стратешког развоја ослањањем на властите снаге и кориштењем огромних природних потенцијала који представљају неискориштену могућност њеног интензивнијег развоја уз кориштење аграрних кредита и других олакшица. Људско (не)знање, материјалне и агротехничке могућности су препрека њеном развоју.

Табела 8.   Бројно стање сточног фонда  2020. године

Извор: Служба за привреду, финансије и инспекцијске послове, Општина Дрвар

Развој села иде доста успореном линијом. Села углавном стагнирају јер у њима преовладава старије становништво. Лоша комуникација и неорганизованост МЗ као и недовољна информисаност становништва у многоме отежава развој. Већина села на подручју општине Дрвар нема водоводне мреже и водених токова па су значајни проблем у снадбјевању домаћинстава водом. Постоје огромни проблеми, а за њихово рјешавање су неопходна значајна финансијска средства.

Позитивно је то што сви субјекти који се баве било којим обликом пољопривредне производње уписани су у РПГ и РК што им омогућава продају властитих производа на тржишту, пољопривредно осигурање, тражење пољопривредних кредита  са мањом каматном стопом и оно најбитније – новчане подршке у пољопривреди.

У свијету су аграрни кредити доприњели константном повећању обрадивих површина,  порасту сточног фонда, агритехничких мјера и стварању нових репродуктивних материјала.

Један од највећих проблема на подручју општине Дрвар је у томе што немамо ветеринарску станицу са доктором ветеринарске медицине. На подручју општине постоји регистрована ветеринарска станица “ВЕТ-Дрвар” д.о.о. Дрвар чији је оснивач Општина Дрвар, али ова ветеринарска станица нема запосленог доктора ветеринарске медицине, тако  да сточари имају велике проблеме јер морају да ангажују ветеринаре из других општина, те поред тога што морају да плате њихове услуге, морају да плате и њихов пут.

Графикон 2.

Извор: Служба за привреду, финансије и инспекцијске послове Општине Дрвар

Из овог графикона се види да задњих година број регистрованих пољопривредних газдинстава има раст али је он незнатан; 2017. године било је 404 регистрованих газдинстава, 2018. године 418 а 2019.године 426 регистрованих  и активних газдинстава.

Сточарство

Говедарство – на подручју општине Дрвар имамо 5 произвођача млијека са укупно 35 музних грла крава. Годишња производња млијека износи око 98.000 литара. Млијеко откупљује МЕГГЛЕ Мљекара д.о.о. Бихаћ. Ниска мљиечност музних крава повезана је са лошим генетским материјалом и лошом исхраном, у зимском период краве се искључиво хране са сјеном са природних ливада са малом количином концентрованих храњива. У исхрани се не користи силажа као ни сјено од сијаних травно-дјеталинских смјеша.

Овчарство – од свих грана сточарства овчарство је најразвијеније у општини Дрвар. 120 газдинстава узгаја овце, од којих 45 газдинства  посједује преко 100 грла оваца и сматрају се озбиљним произвођачима јагњећег меса. Задњих година смањио се број грла оваца зато што је откупна цијена меса ниска и произвођачи су приморани да смајују број грла. На подручју општине Дрвар не производи се овчије млијеко и овчији сир. Већином се узгајају овце аутохтоне расе (праменка) које су скромне по питању исхране и смјештаја, али је и мања производња меса код ове расе.

Мљекарство је доста слабо развијено, мада постоје предуслови за његов развој. Основни разлог за то је што  цијене инпута у пољопривреди константно расту, а цијене млијека су ниске и остају исте па зато имамо и мали број музних грла и малу  производњу млијека.

Свињарство – на подручју општине Дрвар не постоји ни једна фарма свиња. Проблеми у развоју свињарства су: не постоји производња властите хране за свиње, као ни објекти за узгој свиња, нема ни ветеринара ,а свиње су осјетљиве и неопходна им је одговарајућа њега.

Перадарство – на подручји општине Дрвар постоји једна фарма кока носиља која тренутно има 1000 кока носиља. Ова фарма сва произведена јаја продаје на подручју наше општине. Проблеми у развоју перадарства су: храна која се користи за исхрану живине се купује од других произвиђача изван Дрвара а не производи се на властитим газдинствима, те што не постоје одговарајући објекти за узгој перади а изградња нових је велика инвестиција.

Пчеларство – обзиром да на подручју општине имамо велике ливадске просторе и незагађену животну средину постоје велике могућности за бављење пчеларством. Постоји удружење “Златна пчела” које окупља већи број произвођача и настоји да едукује пчеларе новим технологијама. На подручју општине имамо регистрованих 25 произвођача који посједују око 1300 кошница. Принос по кошници је варијабилан и зависи од године, а креће се од 10 до 12 кг. Од 25 регистрованих пчелара њих 10 се искључиво бави производњим и продајом меда.

Биљна производња

Природни услови на подручју општине Дрвар су повољне за гајење многих пољопривредних култура, али  услови за све културе нису подједнако повољни па се мора озбиљно приступити њиховом одабиру што би довело до већих производних, а самим тим и финансијских резултата. Уз спровођење хидро и агромелиорационих мјера, те уз уважавање  нових технолошких рјешења од подједнаке важности за регион био би узгој воћарских, ратарско-повртларских, љековитих као и крмних биљака.

Од ратарских култура највише се узгајају: јечам, тритикале, раж, зоб и кромпир. Ове културе се највише користе за исхрану стоке на властитим газдинствима. Повољни услови су и  за узгој кукуруза али се он гаји на малим посједима и незнатна је његова производња.

Графикон 3. Ратарске културе (ха)

Од повртласких култура највише се узгаја: лук, купус, кромпир, грах и грашак и ове културе треба гајити на равним теренима.Од повртларских култура још се узгајају и паприка, парадајз  и краставац који успјевају и дозријевају у пољским условима. Ове културе треба гајити у низијама, близу водених токова и у затвореним условима, чиме би се продужио вегетациони период, повећао би се принос и постигао бољи финансијски ефекат. Све ове повртларске културе се узгајају првенстено за исхрану у домаћинствима и на малим и исцјепканим парцелама.

Земљишни и климатски услови су доста повољни за успјешно гајење неких типичних крмних култура као што су: бијела и црвена дјетелина, смиљкита, лупина и слично у зеленом или конзервираном облику.

Површине које нису погодне за гајење ратарско-повртларских култура могу се искористити за узгој воћарских култура. Еколошки услови за гајење воћа су различити за различите воћке, односно њихове сорте, али у суштини на овом подручју постоји минимум услова за њихово плантажно гајење.

Воћарство

Воћарство се већином заснива на узгоју дрењића, разних сорти шљива, јабука, крушака и другог воћа на индивидулним пољопривредним газдинствима и углавним за властите потребе. Постоји знатан број старих воћњака обољелих и запуштених. Све више се задњих година подижу засади дрењића пошто је дрен отпорна воћка и не захтјева неку велику његу, а прерадом се добије широк спектар производа. Разлог зашто се не подижу већи засади воћа у овим подручјима су: климатски и агротехнички услови, неедуковано становништво те недостајућа механизација. 

Улагање у пољопривреду

Године 2018. из Буџета Општине Дрвар су издвојена средства за финансирање набавке 9 пластеника за пољопривредне произвођаче са подручја општине Дрвар.

Године 2019. Федерално министарство за расељена и избјегла лица донирало је сточни фонд за 10 пољопривредних произвођача, те за 5 пољопривредних произвођача механизацију- мотокултиваторе и за 4 произвођача материјал за изградњу шталских објеката и 3 пластеника.

Године 2019. Републички секретаријат за расељена лица и миграције донирао је новчана средства за набавку стоке за 10 пољопривредних произвођача.

Из наведеног видимо да већина улагања у пољопривреди је од стране институција које помажу повратничку популацију и настоје да задрже становнике кроз програме помоћи самозапошљавања.

 Општина Дрвар посједује значајне капацитете за развој пољопривреде. Посматрајући претходне периоде може се закључити да је пољопривреда у фази стагнације, а разлог томе је неповољна старосна структура становништва, миграције младих и мала улагања у пољопривреду од стране надлежних министарстава у овим крајевима. Обзиром да већину пољопривредног земљишта (82%) чине пашњаци и ливаде, овчарство је највише заступљено. Међутим и овчарство задњих година стагнира и опао је број оваца због значајних проблема у производњи. Не врши се производња овчијег млијека  нити прерада у сир.

Производња крављег млијека је годинама на истом нивоу – на 5 фарми се годишње произведе око 98.000л млијека које откупљује МЕГГЛЕ Мљекара д.о.о.  Бихаћ. У мљекарству су ниски приноси због слабог система исхране и генетског материјала, а то за посљедицу има смањење сточног фонда. Велики проблем у сточарству је то што ветеринарска станица не функционише и нема доктора ветерине.

Општина би требала да се ангажује у рјешавању проблема ветеринарске станице и на тај начин би обезбедила одржавање постојећег сточног фонда. Неопходно је радити на успостављању функционалне ветеринарске станице.

Неопходно је радити на обезбеђивању механизације, јер наши пољопривредници углавном имају застарјелу механизацију, кроз проналажење адекватног модела за финансирање аграра.

Такође, неопходно је подстицати видове финализације производа, нарочито у области сточарства, те развијати ратарску производњу која би се користила за прозводњу властите хране за стоку и тако би се смањили трошкови производње.

Требало би се омогућити продаја пољопривредних производа на локалној пијаци ,а за то је неопходно средити градску пијацу и омогућити пољопривредним произвођачима да пласирају директно своје производе.