Клековача са својим врхом Велике Клековаче 1962 м је највиша планина западне Босне. Протеже се дужином од 43 км, а уздиже се 1500 м изнад долина Унца и 1300 м изнад петровачке котлине.

Планину Клековачу одликују велике стијене које се протежу гребеном од Велике до Мале Клековаче. У том дијелу падине налази се и неколико великих ливада и пространих амфитеатара стијена. Одавно је интересантна по разним основама, 1879. о њој пише Ђуро Пилар – еколог, 1891. Фрањо Фиала – ботаничар, 1893. Отто Стеинбеис основао је предузеце Шипад и почео експлоатацију шуме и изградњу шумске жељезнице. 1930. године Клековачу је планинарио У. Гирометта.

Прве планинарске стазе на оба њена највиша врха, Малу Клековачу 1761 м и Велику Клековачу 1962 м, проведене су око 1970. Данашња планинарска стаза је добро обиљежена, а постоји и планинарски дом. Једно вријеме се није смјело прићи врху Велика Клековача из разлога што је тамо био релејни центар ЈНА, а након 1995. године ту су боравили војници СФОР-а. Данас је све напуштено и покидано. Планина је богата разним биљним и животињским свијетом. Сам врх планине је обрастао ниским растињем, клеком, по којој је Клековача и добила име. Недалеко од Клековаче налази се и Ломска прашума на површини од 298 ха која је и законом заштићена од 1956. године.