Служењем парастоса и полагањем вијенаца на Споменику погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату данас је обиљежена годишњица од прогона Дрварчана са вијековних огњишта и одата је почаст жртвама рата, херојима који су дали живот за отаџбину. За Дрварчане је 13. септембар 1995. године био један од најтужнијих дана у историји јер је пред хрватском војском комплетно српско становништво било присиљено напустити своја огњишта и кренути у неизвјесност. Вијенце су положиле делегације Општине Дрвар, Борачке организације “Дрвар-Источни Дрвар”, ОО СНСД-а Дрвар и Удружења младих “Мокроноге”. Сјећање на овај дан обиљежено је под слоганом “Крајино моја, не заборави”. Присутнима се обратила начелница Општине Дрвар Душица Рунић, која је поздравила све присутне те им се захвалила на доласку.
Начелница Општине Дрвар Душица Рунић изјавила је да се данас сјећамо свих хероја који су дали живот за слободу те је најавила другу фазу изградње споменика палим борцима.
-Данас се на симболичнан начин сјећамо свих хероја који су дали живот за слободу. На још увијек незавршеном споменику палим борцима одајемо почаст али након неколико година труда и рада прва фаза је завршена. Потписан је уговор за завршетак друге фазе споменика и у наредних неколико дана очекујемо да ће почети радови да би споменик могли да отворимо у правом смислу те ријечи- истакла је начелница Општине Дрвар Душица Рунић.
Начелница Рунић се захвалила и Борачкој организацији “Дрвар-Источни Дрвар”.
-Протекла два мјесеца смо радили заједно са Борачком организацијом и овим путем упућујем им захвалност за сарадњу јер смо радили на списковима погинулих и цивилних жртава рата. У наредном периоду ћемо заједно са нашом Службом за општу управу и друштвене дјелатности финализовати те спискове који се тичу цивилних жртава рата. Данас полагањем вијенаца одајемо почаст свима њима да их не заборавимо и да се више никад ником не понови – рекла је начелница Општине Дрвар Душица Рунић.
Начелница Рунић се осврнула и на проблеме с којима се сусрећу Дрвар и Дрварчани. Према њеним ријечима, Дрварчани и 26 година након рата живе у јако тешким условима а лошу економску слику Дрвара додатно отежавају и кантоналне власти, јер се, како је истакла, већина прописа рјешава преко кантоналних власти.
-Нажалост овај дан дочекујемо у тешкој економској ситуацији и Дрвар спада у ред најнеразвијенијих општина у БиХ. Када погледате нашу индустријску зону она изгледа као гробље индустрије јер је лоше урађена приватизација и никад није урађена ревизија приватизационих уговора иако смо моји претходници и ја слали низ дописа агенцијама за приватизацију. Ово говорим јер је управо егзистенција и економски моменат оно што је одлучујуће код људи да остану овдје. Ми као локална управа чинимо све да побољшамо стање када је ријеч о запошљавању али су нам у многим сферама свезане руке зато што су надлежности управљања природним ресурсима у надлежности Кантона 10 односно Федерације БиХ тако да смо препуштени сами себи. Мало тога се ријешава на нивоу локалне заједнице али Дрварчани и поред свих недаћа труде се да остану и опстану на својим огњиштима и након 20 година од повратка стојимо овдје и надамо се да ћемо и даље стајати и проналазити ријешења- истакла је начелница Општине Дрвар Душица Рунић.
Предсједник Удружења младих “Мокроноге” из Дрвара Милош Бајић каже да су му сјећања на 13. септембар 1995. године страшна.
– Имао сад тада шест година, школске клупе сам замијенио избјегличким колонама. Сјећања су још свјежа и страшна. Сјећам се колона и одласка мог оца на ратиште – каже Бајић. Према његовим ријечима, млади људи треба са његују сјећање, да се одаје почаст херојима Дрвара који су своје животе уткали у стварању слободе.
Предсједник Борачке организације “Дрвар-Источни Дрвар” Миладин Бајић је истакао да је изградња споменика била сан многих, те се захвалио властима Српске и Србије и српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику и предсједнику Републике Србије Александру Вучићу јер су помогли изградњу споменика истичући да је било потешкоћа око изградње споменика палим борцима јер се Дрвар налази у Федерацији БиХ.
– Уз помоћ Републике Српске, Србије и локалне власти коначно смо дошли до циља да Дрвар добије споменик жртвама рата 1992-1995. године – рекао је Бајић, истичући да се радови на изградњи споменика приводе крају, те да се завршетак радова очекује до сљедеће године.
Према подацима Борачке организације, Дрвар је током посљедњег рата имао више од 300 погинулих, 1.260 рањених, од којих 600 с тежим посљедицама. Од предратних 17.000 становника данас у Дрвару према попису живи нешто више од 7.000 већинског српског становништва.
