У ДРВАРУ ПРЕДСТАВЉЕНИ КЊИГА „ДОСИТЕЈЕВА КУЋА У ПЛАВНУ КОД КНИНА“ И ИЗЛОЖБА „ЗНАМЕНИТИ СРБИ У ДАЛМАЦИЈИ“

У хотелу „Дрвар“ одржано је књижевно-историјско вече посвећено Доситеју Обрадовићу, његовом боравку и просвјетитељском раду у Плавну, као и знаменитим Србима Далмације који су својим животом, д‌јелом и стваралаштвом оставили дубок и трајан траг у културној, просвјетној и друштвеној историји српског народа.

Пред бројном публиком представљена је књига „Доситејева кућа у Плавну код Книна“, аутора мр Милорада С. Кураице, која свједочи о периоду Доситејевог боравка у Плавну, његовом просвјетитељском раду, али и историји „Братске куће“ и настојањима да се ово вриједно мјесто српског културног насљеђа сачува и обнови.

Доситеј Обрадовић је у Плавну, од прољећа 1769. до краја 1770. године, радио као сеоски учитељ. Његов боравак у овом далматинском мјесту представља значајну страницу његовог животног и просвјетитељског пута, док „Братска кућа“ остаје драгоцјено свједочанство времена у којем су образовање, писменост и очување културног идентитета имали посебно мјесто.

У оквиру програма представљена је и изложба фотографија „Знаменити Срби у Далмацији“, посвећена истакнутим личностима чији су живот, рад и стваралаштво обиљежили културни, просвјетни и друштвени живот Срба на простору Далмације.

О књизи, Доситејевом боравку у Плавну, значају „Братске куће“ и настојањима да се она обнови, као и о знаменитим личностима и насљеђу Срба у Далмацији, говорили су Вања Штрбац, Десанка Штрбац, Милош Русић Шуша и аутор књиге, мр Милорад С. Кураица.

Програм је водила академик проф. др Радмила Тонковић, прва жена у историји Ваздухопловног савеза Србије, која је својим дугогодишњим професионалним радом дала значајан допринос развоју ваздухопловства.

Присутнима се обратила и начелница Општине Дрвар Душица Рунић, која је истакла значај његовања културе сјећања и очувања свједочанстава о људима, мјестима и догађајима који су обликовали историју српског народа.

Овај културни сусрет био је прилика да се кроз књигу и изложбу сачува од заборава успомена на људе и д‌јела која су обиљежила нашу историју, уз подсјећање да чувајући оно што смо наслиједили, чувамо и свој идентитет и остављамо га у насљеђе будућим генерацијама.